Autonomiju sad traži i Zukorlić

Војвоџанери дирају туђе жене, причају свакаве гадости, хвале се како су домаћини, а имају швалерке – редовно ружније од својих жена, или локалне лаке даме. За Србијанце, Војвоџанер је спреман да каже да су то „турска копилад“, „јер су гарави к’о Цигани“, а о томе како и дан данас у његовом окружењу има свега па иванбрачне деце по „циганским чергама“ – ћути, и сети се тога само када треба из зависти опљувати дотичног као своју конкуренцију. Када почне да брани своје „културно аустро-угарско наслеђе“, наводи као пример, да су „Србијанчине гарави као Цигани, јер су им бабе биле турске наложнице 500 година“, а ако му се скрене пажња да су Турци били у Бачкој и Банату од 1542. и 1552. године(у Срему много раније), па до Пожаревачког мира 1716. године, и да су преци данашњих староседелаца у Бачкој и Банату(у Срему посебно), били под Турцима од пада Смедерева 1459. године, па до Велике сеобе Срба 1690. године, јер су напросто тамо живели пре него што су кренули у сеобу – војвоџанерски отпадник гледаће вас у чуду, јер о томе никада није размишљао.Када му напоменеш да су 1945. године, преостале домаће Швабе убијали и клали „наши културни староседеоци што једу супе са флекицама, соса и резанце с маком“ (све домаћи партизани и титоисти, а данас су они велики Војвођани), и да смо се међусобно таманили од Ракоцијеве буне па до данас и то горе него „дођоши“ – он одмахне руком и каже: „Та нећемо се ваљда враћати до Кулина бана“. О томе да су колонисти дошли у празне швапске куће које су „очистили“ наши староседеоци (све оно што Шваба није могао натоварити на кола – шифоњере, завесе, већи намештај, оруђа за обраду земље), одмах каже: „Да су Швабе отеле њихове коње да имају за пут до Немачке, и да је то отприлике то“.

Za vas srpski neprijatelja ima samo jedna poslovica a to je: Ne valja pljuvati, pa lizati.